Samo jedan griz
Poslednji čovek na Zemlji bio je vampir.Tumarao je po svetu danima,mesecima,ne znajući kako da utoli ludačku glad i prekrati beskrajnu dosadu.
Jednog dana kopajući po biblioteci samo da bi ubio vreme,naleteo je na knjigu "Uputstvo za prizivanje đavola".Kada je obavio ritual baš kako je u toj gotovo sasvim pocepanoj knjizi pisalo ,silno se iznenadio jer se pred njim stvarno ukazao đavo lično.
-Slušaj me,druže-što od jakog mirisa sumpornih isparavanja u kojim je Lucifer očigledno uživao,a više zato što je ipak bio nepripremljen za takav susret,vampir se toliko zbunio da se đavolu obratio kao da su stari poznanici.-Prizvao sam te jer sam ja, kao što ti je sigurno već poznato,poslednji preživeli stvor na ovoj planeti.Zašto ti i ja ne bismo sklopili jedan poslić,šta kažeš?- svestan da nema razloga da od bilo čega strahuje,vampir se sasvim opustio.
-S tobom da sklopim posao?-đavo je bio zaprepašćen.-Pa,vampiri nemaju dušu,šta bi to bilo što bi ti mogao meni da ponudiš?
-Ali,nisam ni mislio bilo šta da ti ponudim,imam samo jednu malu molbu...
-Čak i kad bi imao dušu-đavo ga je grubo prekinuo,očigledno je pratio sled sopstvenih misli-meni ne bi bila potrebna U ovom Poslednjem velikom ratu,koji je zbrisao život sa Zemlje,toliko sam se nakupovao duša da će mi one biti dovoljne za večni život.
-Duše,pa duše...-vampir je polako gubio živce.-Ti kao da ni o čemu drugome ni ne znaš da pričaš.A lepo sam ti rekao da želim da mi učiniš jednu uslugu.
Lucifer ga je gledao u čudu.Kao da nije verovao da se neko usuđuje da mu se obraća tako prisno.
-Znaš,možda bih nekako i uspeo da izađem na kraj s dosadom,ali toliko mi krče creva da ću poludeti-vampir je gotovo zajaukao.
-Uopšte ne vidim kako bih ja mogao bilo šta tu da učinim-đavo se okrenuo očigledno u nameri da ode.Onda se,na pola koraka,naglo okrenuo i uneo vampiru u lice.
-Ni sam sebe nekad ne mogu da ,ali desilo mi se nešto strašno-Lucifer je ovo govorio više sebi u bradu.-Postao sam sentimentalan,zamisli?Zato sam,mada je to protiv moje prirode,odlučio da ti ispunim želju.Možeš da me ugrizeš,ali samojednom, i to što je kraće moguće.
Sad se vampir našao u čudu .Gledao je đavola sumnjajući u iskrenost njegove ponude.Sigurno smera neku podlost, mislio je vampir,ali šta me košta da pokušam.
Uhvatio je đavola za ramena i,oslonivši se na njega svom snagom,zario mu je dva očnjaka u vrat.Već od prvog gutljaja vampiru kao da se vraćala svežina,sva su mu čula proradila.I,za divno čudo,đavolova krv bila je izuzetno dobra.
Potpuno zaboravivši ko stoji pred njim,vampir se sav uneo u nenadanu gozbu.Dok nije ispunio i poslednje crevce,nije prestajao.Kad je osetio vrhunsko blaženstvo na koje je već zaboravio,gurnuo je đavola i potapšao se po stomaku.
Tek u tom trenutku postalo mu je jasno šta se dogodilo.Ono što je odgurnuo od sebe više nije ličilo na Lucifera,nego na sasvim beživotno telo osobe koja u sebi nije imala ni kapi krvi.
-Hej-vampir je viknuo na sav glas,kao da neko može da ga čuje-ubio sam đavola!Onda se okrenuo oko sebe,gotovo postiđen onim što je u uradio.Zar je moguće da se ovo stvarno dogodilo,pitao se ne znajući da li da se raduje ili tuguje.Iako mu stomak više nije krčao,osećaj samoće još teže mu je pao.Bio je svestan da mu je to poslednji obrok.Koga bi više mogao da prizove i iskoristi ga?!
Seo je na zemlju i zagledao se u daljinu.Dokle mu je pogled sezao,samo pustoš,ni traga života.Kako da živim u ovim uslovima,bajkao se,ubiće me samoća.
Onda je osetio kako mu krv pulsira čitavim telom i shvatio je šta mu valja činiti.
Trebalo je da prođe izvesno vreme,ali najpre je stvorio sićuna bića u morima i okeanima,potom je rešio da ih uči kako da se navikavaju na kopno,a onda...Nema potrebe za žurbom,ima sve vreme ovoga sveta.
AUTORI: Bil Pronzini & Beri N.Malcberg